Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mesta troškova". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Управљачко рачуноводство

Места трошкова

Места трошкова

Приликом распоређивања трошкова морамо их што прецизније доделити њиховим носиоцима. Расподела би требало да буде по принципу узрочности то јест да сваки изазивач трошкова буде задужен за тај трошак, сразмерно томе у коликој мери га је изазвао или проузроковао. Само један део трошкова може директно да се веже за носиоце као крајње узрочнике и то су директни трошкови. Остатак представља опште трошкове.

Пошто за опште трошкове не можемо директно да кажемо на основу којих учинака су настали, морамо да потражимо посредан пут да се они вежу за носиоце. У том посредном путу постоји више чинилаца које су у директној вези са носиоцима трошкова. У налажењу тих чинилаца је најбоље поћи од питања “где настају трошкови” (јер тамо где настају трошкови настају и учинци).

Пошто сви трошкови настају у предузећу, могли би смо да их вежемо за ниво самог предузећа, као највиши ниво организације. Међутим ово није погодно за расподелу трошкова по носиоцима трошкова. На нивоу предузећа има највише општих трошкова, јер је предузеће на организационој лествици почетни ниво у распоређивању трошкова, па самим тим и најудаљенији од самих носиоца. Уколико би се трошкови обухватали само на нивоу предузећа морао би да се користи само једна јединствена стопа, односно “кључ” за обрачунавање. Када би предузеће производило искључиво један производ, његова цена коштања би била једнака укупним трошковима пословања предузећа у односном периоду, у ком случају не би постојао проблем расподеле општих трошкова. Међутим, у стварности такви случајеви су врло ретки, и најчешће једно предузеће израђује више разних производа. Различитост се огледа у томе што производи најчешће различито оптерећују различите делове предузећа. На пример, уколико се у једној фабрици производе аутомобилске гуме и кошаркашке лопте, постојаће очигледна разлика у запослености машина и људи у производњи гума у односу на лопте, па ће се и различито обрачунавати трошкови рада на та два производа. Због тога што су носиоци трошкова једног предузећа по правилу различити не постоји јединствени кључ који се може применити за распоређивање свих општих трошкова на носиоце. Па ни цене коштања не могу бити тачне. Због овога се трошкови морају везивати за ниже организационе нивое предузећа.

Када говоримо о организационој структури предузећа, делимо је на делатности, које су ближе носиоцима трошкова него што је то ниво предузећа.

Уколико би се трошкови обухватали на нивоу делатности за сваку од делатности онда би постојао кључ за расподелу општих трошкова те делатности на адекватне носиоце трошкова, па би кључева за раподелу општих трошкова било онолико колико има делатности које изађују производе. Међутим, ни ниво делатности није најпогоднији када је у питању тачност расподеле трошкова, пошто у оквиру сваке делатности најчешће постоје различити носиоци трошкова. Различитост производа једне делатности би смо дефинисали исто као и различитост производа на нивоу предузећа, па је због тога примена јединственог кључа за расподелу општих трошкова неке делатности на њене носиоце недовољно презизна да би дала тачне цене коштања.

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]